Električno povezivanje

“Namotamo kalemove na jednostavan gvozdeni prsten, ostvarimo vezu sa generatorom, i divimo se čudu proizvedenih sila koje koje nam dozvoljavaju da transformišemo, prenesemo i usmerimo energiju po našoj volji.“

Tako je govorio Nikola Tesla na predavanju o eksperimentima sa naizmeničnom strujom pred Londonskim institutom inženjera elektrotehnike, 1892. godine. Danas, svet je povezan stotinama hiljada kilometara dalekovoda koji naizmeničnom strujom napajaju svaki kutak planete.

Srbija i region ne zaostaju, povezujući se kroz gradnju 371.3 kilometara dugačkog Transbalkanskog elektro-energetskog koridora, za koji je obezbeđeno 32.1 miliona evra bespovratnih EU WBIF sredstava.

Danko Gavrilović, koordinator za Srbiju u Investicionom okviru za Zapadni Balkan (WBIF), ističe značaj projekta za ekonomiju, povezivanje i održivost razvoja obnovljivih izvora energije.

„Ekonomsko-investicioni plan za Zapadni Balkan 2021-2027 je odraz nastojanja Evropske unije podsticaju dugoročnom ekonomskom oporavku zemlje i okruženja, uz podršku tzv. zelenoj i digitalnoj transformaciji te ubrzavanju regionalnog i povezivanja sa Evropskom unijom. Intenzivan razvoj održivih kapaciteta proizvodnje obnovljivih izvora energije zahteva i razvoj mreže prenosnih sistema”, rekao je Gavrilović i dodao:

“Upravo bi Transbalkanski koridor činio okosnicu ovog pravca razvoja a kojim se učvršćuje pozicija Srbije kao energetskog čvorišta ovog dela Evrope te istovremeno direktno štiti nacionalna bezbednost snabdevanja energijom.“

Procenjuje se da će korišćenje obnovljivih izvora energije, uz povećanje energetske efikasnosti i elektrifikaciju saobraćaja dovesti do efektivnog uticaja na smanjenje globalnog zagrevanja i zagađenja. Srbija je od 2015. do danas napravila značajan pomak u oblasti obnovljivih izvora energije, pre svega izgradnjom sedam vetroelektrana ukupnog kapaciteta 398 MW.

Srbija predstavlja bitnu raskrsnicu puteva i važan element regionalne povezanosti. Pored povoljnog geografskog položaja, Srbija poseduje i razvija značajne elektro-energetske potencijale, unapređuje legislativu i promoviše izgradnju kapaciteta obnovljivih i zelenih izvora energije. Maksimalna godišnja proizvodnja elektrana kojima upravlja EPS, posmatrano od 1990, ostvarena je 2013. godine – 37.433 GWh električne energije. Srbija održava oko 10.000 kilometara sopstvenih dalekovoda a prenosni sistem je povezan sa svim prenosnim sistemima u susednim državama.

Investicije u srpsku mrežu za prenos električne energije koje podržava EU uključuju izgradnju nove deonice 400 kV Kragujevac – Kraljevo, podizanje naponskog nivoa sekcije od Obrenovca do Bajine Bašte i Bajina Bašta – Višegrad (Bosna i Hercegovina) i do granice sa Crnom Gorom na 400 kV. Ove preko potrebne investicije će zameniti zastarelu mrežu od 220 kV, koja je sklona kvarovima i nosi visoke troškove rada i održavanja.

Sekcije koridora su u različitim fazama realizacije, a izgradnja je počela još 2009.

Sekcija 1: Novi 400kV dalekovod Rešica (RUM) – Pančevo (SRB) / deo koridora u Srbiji puštena je u rad 2017. godine.

Sekcija 2: Kragujevac – Kraljevo je u fazi izgradnje i biće puštena u rad polovinom 2022. godine. Ovaj projekat se realizuje u okviru dve tranše (dalekovod i terminalne trafo stanice), uz donaciju EU, odnosno podršku finansiranja putem Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF) i zajma Nemačke razvojne banke (KfW). Novi dalekovod u dužini od 60 km između Kragujevca i Kraljeva osiguraće bolju povezanost i stabilniji napon za milion korisnika iz centralne i južne Srbije. Nestanci struje usled preopterećenosti postojećeg sistema će biti eliminisani. Gradnja dalekovoda sa unapređenjem trafo stanica počela je u junu 2020. Unapređenje će omogućiti da elektrane isporučuju istu količinu struje korisnicima uz manju potrošnju energenata. Opšti kvalitet vazduha će biti značajno poboljšan. Emisija CO2 će biti smanjena za 10 hiljada tona godišnje. Ušteda će biti oko 540.000 evra na godišnjem nivou, što je otprilike 10.800 MWh godišnje. Biće otvoreno 86 novih radnih mesta tokom izgradnje, kao i u toku perioda održavanja i upravljanja.

Sekcija 3: Obrenovac – Bajina Bašta i sekcija 4: Bajina Bašta (SRB) – Pljevlja (CG) – Višegrad (BiH) / deo u Srbiji su u fazi izrade projektne dokumentacije i izdavanja dozvola, dok je finansiranje za Sekciju 3 već obezbeđeno.

Transbalkanski koridor za prenos električne energije nalazi se na listi Projekata od interesa za Energetsku zajednicu, pošto se nalazi u jednoj od Ugovornih strana Sporazuma o Energetskoj zajednici i povezuje se sa državama članicama EU. Projekat je identifikovan kao vodeći projekat grupe „Prelazak sa uglja“ a u okviru investicionog prozora „Čista energija“, kako je utvrđeno u Ekonomsko-investicionom planu za Zapadni Balkan 2021-2027.